{"id":14848,"date":"2025-07-02T10:29:13","date_gmt":"2025-07-02T08:29:13","guid":{"rendered":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/?p=14848"},"modified":"2025-07-02T10:29:13","modified_gmt":"2025-07-02T08:29:13","slug":"ana-di-lelio-o-seksualnom-nasilju-tokom-etnickog-ciscenja-na-kosovu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/ana-di-lelio-o-seksualnom-nasilju-tokom-etnickog-ciscenja-na-kosovu\/","title":{"rendered":"Ana Di Lelio o seksualnom nasilju tokom etni\u010dkog \u010di\u0161c\u0301enja na Kosovu"},"content":{"rendered":"<p><iframe loading=\"lazy\" title=\"Anna Di Lellio p\u00ebr dhun\u00ebn seksuale gjat\u00eb spastrimit etnik n\u00eb Kosov\u00eb | Artes nga Elsa Demo\" width=\"500\" height=\"281\" src=\"https:\/\/www.youtube.com\/embed\/_THJZQ-lwO4?feature=oembed\" frameborder=\"0\" allow=\"accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share\" referrerpolicy=\"strict-origin-when-cross-origin\" allowfullscreen><\/iframe><\/p>\n<p>Dve decenije nakon zavr\u0161etka rata na Kosovu, kosovsko dru\u0161tvo nije bilo svesno zlo\u010dina seksualnog nasilja i pre\u017eivelih, ili bolje re\u010deno, znali su, ali nisu progovorili da ka\u017eu da u ovom trenutku nismo kao Bosna, gde se de\u0161avalo sistematsko silovanje.<\/p>\n<p>Znali su, ali su \u017eeleli da se odvoje od sec\u0301anja, rana, bola. Zato su Ana Di Lelio i Garentina Kraja napisale \u201eNajja\u010du kariku\u201c, istoriju pre\u017eivelih seksualnog nasilja tokom etni\u010dkog \u010di\u0161c\u0301enja. U ovoj knjizi c\u0301ete pronac\u0301i samo 20 pri\u010da, od onih 20 hiljada \u017eena silovanih 1998\u20131999. godine.<\/p>\n<p>Istra\u017eiva\u010dica Di Lelio je, izme\u0111u ostalih, jedna od osniva\u010dica inicijative Usna istorija Kosova, metode kojom je napisana i ova knjiga.<\/p>\n<p>Ceo intervju prof. Di Lelio sa novinarkom Elsom Demo u emisiji \u201eArtes\u201c, na RT\u0160<\/p>\n<p>Elsa Demo: Ana Di Lelio, hvala vam \u0161to ste ve\u010deras sa nama. S obzirom na osetljivost teme kojom se bavimo, \u017eelela sam da znam kakav je va\u0161 pristup slu\u0161anju i razumevanju pri\u010da ovih \u017eena, a zatim i pripremi knjige o njima?<\/p>\n<p>Ana Di Lelio: Da, izabrali smo usmenu istoriju, ako je to pitanje, jer usmena istorija, koja se zasniva na intervjuima o \u017eivotima ljudi, o njihovim \u010ditavim \u017eivotima, nije samo intervju o tome \u0161ta im se dogodilo tokom rata. Bilo je neophodno ispri\u010dati pri\u010du ovih \u017eena, jer neko ko je mu\u010den na u\u017easan na\u010din, a silovanje je oblik mu\u010denja, ima \u017eivot pre i posle silovanja. Nismo \u017eeleli da svedemo ove \u017eene na ono \u0161to im se dogodilo tokom rata, \u0161to je bilo tako traumati\u010dno. Tako\u0111e, usmena istorija je posebno pogodna za ovu svrhu, jer tera pojedince da govore, govori nam, daje nam jedinstvene pri\u010de, koje su istovremeno i pri\u010de jednog dru\u0161tva. Dakle, usmena istorija je zapravo presek pojedina\u010dnih pri\u010da i \u0161irih istorijskih doga\u0111aja.<\/p>\n<p>Uvek mo\u017eemo da razgovaramo o ratu uop\u0161te i o tome \u0161ta se de\u0161ava u ratu, koliko je ljudi silovano, koliko je ubijeno, koliko je kuc\u0301a uni\u0161teno. Ali znajuc\u0301i i slu\u0161ajuc\u0301i kroz \u0161ta su obi\u010dni ljudi pro\u0161li, zaista c\u0301ete razumeti pune razmere rata, koliko je stra\u0161an i tragi\u010dan, posebno rat etni\u010dkog \u010di\u0161c\u0301enja kakav je bio na Kosovu, rat protiv naroda.<\/p>\n<p>Za\u0161to ste odlu\u010dili da pri\u010du po\u010dnete u martu 1989. godine?<\/p>\n<p>Zato \u0161to je rat na Kosovu, svi znamo, po\u010deo 1998. godine, zar ne, ali je postojao \u010ditav period, najmanje 10 godina, kada je na Kosovu bilo na snazi vanredno stanje, \u0161to je omoguc\u0301avalo policiji i svim represivnim institucijama srpskog re\u017eima da deluju potpuno neka\u017enjeno. I \u017eivoti ovih \u017eena, kao i svih Kosovara, postajali su sve opasniji od 1989. godine. Nakon neuspeha \u0161trajka rudara u Trep\u010di, nakon \u0161to je uvedeno vanredno stanje, nakon \u0161to su policija i vojska okupirale Kosovo, svi Albanci su otpu\u0161teni, sve \u0161kole i bolnice su zatvorene. Bilo je te\u0161ko i opasno za sve da idu u \u0161kolu, da idu u bolnicu, da budu u vojsci. Do\u0161lo je do masovne emigracije. \u010citava generacija mladic\u0301a napustila je Kosovo 1990-ih.<\/p>\n<p>Vi i Garentina pi\u0161ete o novom obliku mr\u017enje u ovom periodu. O \u010demu pri\u010date?<\/p>\n<p>O \u201eratu protiv \u017eena\u201c, \u0161to zapravo nije na\u0161a re\u010denica. Pripada Sevdije Ahmeti, divnoj \u017eeni, koja je sada mrtva.<\/p>\n<p>Postoji njen dnevnik, objavljen je.<\/p>\n<p>Da, imamo dnevnik, imamo delo, svedo\u010danstvo o tome \u0161ta je u\u010dinila za ljudska prava, za prava \u017eena, a posebno za prava ljudi koji su silovani tokom rata. 1989. godine, kada su srpski tenkovi pre\u0161li grani\u010dni prelaz Merdare i u\u0161li na Kosovo, ona je rekla: \u201eTo c\u0301e biti rat protiv \u017eena\u201c. Ona je razumela, neke \u017eene su razumele, Sevdija, Vjosa Dobruna, mnoge su razumele \u0161ta se de\u0161ava.<\/p>\n<p>Napisali smo knjigu na engleskom. Vi znate \u017eivot albanskih \u017eena ili albanski svet sela, siroma\u0161no stanovni\u0161tvo u planinama, tradicionalisti\u010dko dru\u0161tvo tih godina, ali svet to ne zna, ili svet koji govori engleski jezik to ne zna. Dakle, zaista smo morali da damo kontekst \u017eivota ovih \u017eena.<\/p>\n<p>Zajedni\u010dkih porodica\u2026<\/p>\n<p>Da, zajedni\u010dke porodice, znate \u0161ta su.<\/p>\n<p>\u010cak ste i u engleskom izdanju koristili albanski termin, recimo termin \u201errethi\u201c.<\/p>\n<p>Da, zato \u0161to je to ne\u0161to posebno \u0161to nam je pomoglo da razumemo dru\u0161tveni krug porodice, prijatelja, krug kom\u0161ija, \u0161ire porodice, ro\u0111aka. Oni \u010dine ugled osobe, ne samo \u017eene, vec\u0301 li\u010dnosti, a za \u017eenu to ima poseban zna\u010daj. Dakle, morali smo da imamo osetljivost te male grupe koja odre\u0111uje vrednost osobe, a u ovom slu\u010daju, \u017eene.<\/p>\n<p>Deset godina posle devedesetih, strah je bio normalan, ovako \u017eene svedo\u010de da je \u201estrah bio normalan osec\u0301aj za nas\u201c.<\/p>\n<p>Ljudi van Kosova, a mo\u017eda \u010dak i ovde, ne razumeju u potpunosti kroz \u0161ta je Kosovo pro\u0161lo 1990-ih. Postoje neki aktivisti, mi tesno sara\u0111ujemo sa aktivistkinjama i advokatima za \u017eenska prava, govorim o Ikbale Rugovoj, Nazlije Bala, Feride Ru\u0161iti, Lindi Sada, Kadire Tahiraj, divnoj \u017eeni. Mislim, one su nas povezale sa pre\u017eivelima i pomogle su nam da razumemo \u0161ta se de\u0161avalo 1990-ih, da su \u010dak i 1990-ih \u017eene silovane na Kosovu, odnosno pre rata. Tokom provera oru\u017eja u selima, mu\u0161karci su razdvajani, a \u017eene su mogle biti silovane. Postoje neki na\u0161i svedoci, jedna posebno, ona se udaje veoma rano, jer je otac imao samo c\u0301erke i morao je nekako da ih za\u0161titi. Nije mogla da ih po\u0161alje u \u0161kolu jer bi mogle biti napadnute na ulici, i odmah se udala da bi neko drugi mogao da se brine o njima. Bila je to stalna opasnost jer na Kosovu nije bilo neka\u017enjivosti.<\/p>\n<p>Drenica je bila prva meta.<\/p>\n<p>Drenica je bila prva meta, a odmah nakon toga Duka\u0111ini. Drenica je verovatno podru\u010dje Kosova koje je najvi\u0161e stradalo. Vec\u0301ina na\u0161ih svedoka je iz Drenice, jer je rat po\u010deo u Drenici, sa Ja\u0161arima i malim jezgrom boraca OVK. Napali su srpsku policiju i vojsku, i tamo je po\u010deo nasilni kontranapad, koji je zapravo bio rat protiv civila. Znate, sec\u0301am se, bio sam na Kosovu prvi put leta 1999. godine, bio sam tamo zbog Ujedinjenih nacija, i\u0161li smo u neka sela. Bila je jedna devojka koja nam je recitovala pesmu i rekla je: \u201eKada sam napustila dom 1997&#8230;\u201c, a ja sam rekao, \u010dekajte malo, 1997? Rat je po\u010deo 1998. Ali ne, u Drenici je po\u010deo ranije, \u010dak i ranije.<\/p>\n<p><img loading=\"lazy\" decoding=\"async\" class=\"alignnone size-full wp-image-14849\" src=\"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/Libri-i-Anes-dhe-Garentines-1356x2048-1.jpg\" alt=\"\" width=\"1356\" height=\"2048\" srcset=\"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/Libri-i-Anes-dhe-Garentines-1356x2048-1.jpg 1356w, https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-content\/uploads\/2025\/07\/Libri-i-Anes-dhe-Garentines-1356x2048-1-1017x1536.jpg 1017w\" sizes=\"auto, (max-width: 1356px) 100vw, 1356px\" \/><\/p>\n<p>Pazili ste da ne otkrijete pravi identitet \u017eena. Imena \u0160presa i Ganimet nisu njihova prava imena.<\/p>\n<p>To su prava imena, ali to nisu imena \u017eena koje svedo\u010de. To je bila Garentinina briljantna ideja. Postavila je pitanje \u201ekako da zovemo ove \u017eene koje ne mo\u017eemo da predstavimo njihovim pravim imenima\u201c i razmi\u0161ljala je da prona\u0111e imena koja su bila popularna na Kosovu nekoliko generacija, imena tipi\u010dna za \u017eene koje su ro\u0111ene istih godina kao i na\u0161i svedoci. Jer na Kosovu postoji ta vrsta talasa imenovanja dece prema vremenu.<\/p>\n<p>Pre nego \u0161to razgovaramo o njihovim pri\u010dama, kada ste prvi put \u010duli za seksualno nasilje tokom rata na Kosovu?<\/p>\n<p>Odmah.<\/p>\n<p>Naravno, postojala je Bosna i Hercegovina pre ovoga, i svet, da li je nekako bio spreman ili svet nikada nije spreman za ovo?<\/p>\n<p>Ne, nikada. To se de\u0161ava stalno. De\u0161ava se u Ukrajini, de\u0161ava se na Bliskom istoku, de\u0161ava se svuda gde je rat. Jo\u0161 uvek se de\u0161ava u Sudanu.<\/p>\n<p>Dakle, kada ste prvi put \u010duli za to?<\/p>\n<p>Prvi put je bilo tokom rata. Radila sam za Ujedinjene nacije u izbegli\u010dkim kampovima u Kuke\u0161u. Bilo je puno novinara, ja sam bila portparolka, pa sam razgovarala sa onima koji su pratili pri\u010de o seksualnom nasilju. Znali smo da se to dogodilo, ali smo mislili da su to izolovani zlo\u010dini, jer niko zapravo nije pri\u010dao o tome. Dakle, svi su znali da se to de\u0161ava, ali nismo znali stvarne razmere zlo\u010dina. Bilo je pri\u010da, sprovedene su istrage u kampovima, i postojala je brojka, oko 20.000 \u017eena, ali nismo znali ta\u010dno koliko i kako.<\/p>\n<p>Godinama kasnije, kada sam radila na studiji o tranzicionoj pravdi, na Kosovu je bila u toku komisija za istinu. Kritikovala sam ovu komisiju za istinu jer sam shvatila da, od svih grupa \u017ertava, pre\u017eivele silovanja nisu \u017eelele da u\u010destvuju u ovom procesu. Za\u0161to, pitala sam i intervjuisala dve od njih. U stvari, prvo sam intervjuisala njihove advokate, koji su mi objasnili koliko je situacija ozbiljna, kako su ove dve \u017eene bile traumatizovane i nisu \u017eelele da se uklju\u010de u procese pomirenja.<\/p>\n<p>Kadire Tahiraj iz Drenica, izvanredna \u017eena, zaista mi je pomogla da razumem \u0161ta se dogodilo. \u0160to sam vi\u0161e tragala i dublje zalazila, a i Garentina, to smo vi\u0161e razumeli obim onoga \u0161to se dogodilo. Sada znamo jo\u0161 bolje zbog zakona koji obezbe\u0111uje penzije pre\u017eivelima. Imamo 2.000 sertifikovanih slu\u010dajeva koji dobijaju penziju kao \u017ertve rata. Oni prolaze kroz proces prijave i zato ih je tako malo. To je zaista zanimljiv proces, neki ljudi idu pred ovu komisiju, ne samo zbog novca, vec\u0301 zato \u0161to \u017eele da ih neko drugi spolja prizna, da ih priznaju ljudi poput mene, istra\u017eiva\u010di, advokati koji su ljubazni. \u017dele da budu javno identifikovani. I mu\u0161karci to rade, jer me\u0111u njima ima i onih koji su silovani tokom rata ili su seksualno zlostavljani. Jedna od njih, prvi put pre dve nedelje, pojavila se na televiziji na Kosovu, Ramadan Ni\u0161ori. Bio je bez sumnje izvanredan. Jednostavno je rekao: \u201eOvo se desilo meni, ne \u017eelim va\u0161e sa\u017ealjenje, \u017eelim va\u0161e po\u0161tovanje, jer sam svih ovih godina \u017eiveo sa ovom traumom, sa ovim zlo\u010dinom.\u201c Tako smo po\u010deli da shvatamo da zaista postoji vi\u0161e slu\u010dajeva. Sada postoje organizacije koje rade sa \u017ertvama silovanja koje broje stotine, pa \u010dak i hiljade \u017ertava.<\/p>\n<p>Sec\u0301ate li se prvog intervjua, kako ste ga vodili, pripremajuc\u0301i trenutak da imate pravu pri\u010du, pravu pri\u010du?<\/p>\n<p>Moj prvi intervju je bio preko Zuma i znate, ne ka\u017eem ovo da bih dala kompliment, ali Albanke, posebno ove \u017eene sa Kosova, deluju mi tako saosec\u0301ajno i ljubavno. Stvarite direktan odnos sa njima. Ne znam ni kako da to objasnim, jer je \u0161okantno i dolazi iz stomaka, iz stomaka.<\/p>\n<p>Zato \u0161to ste Italijanka, Mediteranka ste, da li postoji ne\u0161to sli\u010dno me\u0111u nama?<\/p>\n<p>Postoji ne\u0161to sli\u010dno, iako smo veoma razli\u010dite. Predstavljam se kao istra\u017eiva\u010d iz Sjedinjenih Dr\u017eava, odlu\u010dnija sam, obrazovanija, ali u ovim intervjuima to jeste i nije bitno, jer je u pitanju direktan odnos. Moram rec\u0301i da je vec\u0301inu intervjua vodila Garentina, i mo\u017eda sada govorim o njoj, ali njoj je bilo mnogo te\u017ee. Imam distancu, \u017eena sam, razumem, ali Tina je bila na Kosovu tokom rata. Tina je Albanka i rekla je: \u201eMoglo je i meni da se desi\u201c. Tako da je za nju bilo izuzetno bolno, mnogo vi\u0161e nego za mene, moram rec\u0301i.<\/p>\n<p>Treba rec\u0301i i da su svi ovi intervjui obavljeni sa psihologom. Dakle, nismo bile samo mi i \u017eene. Bio je prisutan i psiholog, jer su ovo te\u0161ki intervjui. Pla\u0161ite se da c\u0301ete ih traumatizovati. Koliko god da ste ljubazni, ne znate koliko mo\u017eete da ih pritisnete pitanjima. Zato je bilo va\u017eno imati psihologa tamo, koji bi ih smirio ako bi se osec\u0301ale izgubljeno. Plakale bi tokom intervjua, ponekad nisu mogle da di\u0161u, trebala im je \u010da\u0161a vode, trebao im je neko koga poznaju i kome veruju. Verovale su nam i to je zaista bila jedna od najneverovatnijih stvari, jer kada nekome veruju, mogu da razgovaraju.<\/p>\n<p>Zapravo, koliko ih je, 20?<\/p>\n<p>20. \u010cetiri od njih je intervjuisala Kadire Tahiraj. Ona je druga\u010dija vrsta ispitiva\u010da, jer ih veoma dobro poznaje. Tako\u0111e zna odgovore i uspeva da dobije vi\u0161e detalja o njihovim \u017eivotima.<\/p>\n<p>Na primer, jedna od njih, Edona, ka\u017ee: \u201eImale su brade i nosile su crvene trake. Na kraju su nam palili cigarete na grudima\u201c.<\/p>\n<p>Ova vrsta seksualnog nasilja je, zapravo, na\u017ealost, tipi\u010dno nasilje rata, silovanja, posebno kada se de\u0161ava etni\u010dko \u010di\u0161c\u0301enje. Oni izazivaju opekotine, posekotine, tragove. U drugoj grupi intervjua koje smo sproveli, a ne za ovu knjigu, postoje \u017eene koje su obele\u017eene krstom, pose\u010dene no\u017eem na \u010delu ili obrazu. Obele\u017eavale su ih jer su \u017eelele da stigmu, tragove, nose do kraja \u017eivota. To je okrutno i nasilno.<\/p>\n<p>Druga, Aferdita, svedo\u010di: \u201eOd tog dana nisam mogla da imam vi\u0161e dece.\u201c U me\u0111uvremenu, dobila je dete, koliko se sec\u0301am. Hajde da razgovaramo o posledicama, \u0161ta se desilo posle tog \u010dina nasilja.<\/p>\n<p>Posledice, zdravstvene posledice su zaista ozbiljne. Postoje fizi\u010dke posledice koje mogu biti povezane sa reproduktivnim aktivnostima, postoje posledice vezane za depresiju, ali mogu razviti rak, visok krvni pritisak, anksioznost, to je psihofizi\u010dko. Dakle, postoje zaista ozbiljne zdravstvene posledice. Nije samo sama trauma: tuga, noc\u0301na mora, doga\u0111aj koji se vrac\u0301a, neo\u010dekivani pla\u010d. Jedna \u017eena ka\u017ee: \u201eUvek idem sama na sahrane, ne idem na ven\u010danja, jer ako pla\u010de\u0161 na ven\u010danjima, ljudi pitaju: \u0161ta ti se desilo? Ali na sahranama svi pla\u010du, tako da je to normalno.\u201c Jedna \u017eena se pla\u0161ila da ima sidu. Nije imala sidu, nije imala nijednu drugu veneri\u010dnu bolest, ali sve se to de\u0161ava zbog nasilja.<\/p>\n<p>Ganimeti je silovana nedelju dana zaredom&#8230;<\/p>\n<p>Nekoliko dana.<\/p>\n<p>Ona ka\u017ee da je, nakon seksualnog nasilja, prvi savet koji je dobila od ro\u0111aka bio da c\u0301uti.<\/p>\n<p>C\u0301utali su, c\u0301utali su iz vi\u0161e razloga. Prvo, kada im se to desilo, bili su \u0161okirani. Onda ne mogu da pri\u010daju jer kada do\u0111u kuc\u0301i, kuc\u0301a je spaljena. Jedna \u017eena je imala 17 ubijenih ljudi u svojoj porodici i ona ka\u017ee: Ko sam ja da pri\u010dam o tome \u0161ta mi se desilo? Majka ka\u017ee Ganimeti: \u201eNe pri\u010daj! Ne pri\u010daj!\u201c. To je oblik za\u0161tite, za\u0161tite \u017eene, porodice, \u010dasti porodice. Dakle, po\u010dinju da c\u0301ute i onda se stvara kavez.<\/p>\n<p>Da, \u201ekavez\u201c je prava re\u010d.<\/p>\n<p>Zato \u0161to ne govore, ne daju obja\u0161njenja i ka\u017eu da mogu da to pro\u0111u kao neokaljano, netaknuto. Pla\u0161e se da c\u0301e se otkriti stra\u0161na stvar koja im se dogodila. Najbolnija stvar koju smo otkrili jeste da su me\u0111u ljudima koji ih najvi\u0161e stigmatizuju \u017eene, vi\u0161e nego mu\u0161karci. Mogu da prona\u0111u ljubaznost kod svog tasta, ali ne i kod svoje svekrve, ne kod svoje snaje, ne kod svojih ro\u0111aka. Ovo je bilo posebno bolno, bolno i za njih.<\/p>\n<p>Negde, u Edoninoj pri\u010di, neko dolazi i ka\u017ee: \u201eObuci se, devojko! Nije ni\u0161ta. To je samo rat. Ni\u0161ta se nije desilo!\u201c<\/p>\n<p>To su \u017eene koje su silovane tokom Drugog svetskog rata. Postoji druga\u010dija ti\u0161ina o njima. Ali znate, \u010dujemo ih kako govore da su ovde bili Bugari, ponovo Srbi, Nemci, Italijani. Dakle, znali su \u0161ta c\u0301e se desiti, a onda Ganimeti pita: Za\u0161to nam nisu rekli? Za\u0161to nismo znali? Za\u0161to to nije zapisano u istorijskim knjigama? Za\u0161to nismo znali ovo? Zato \u0161to su vec\u0301 \u010duli za Bosnu.<\/p>\n<p>Dakle, knjiga po\u010dinje re\u010dima Sevdije Ahmetija da c\u0301e ovo biti rat protiv \u017eena, a zavr\u0161ava se re\u010dima: Za\u0161to nismo znali? Za\u0161to nam nisu rekli?<\/p>\n<p>\u201eDa sam znala, oti\u0161la bih u planine sa mu\u0161karcima. Ili bih uzela oru\u017eje. Ne bih ostala ovde da me siluju.\u201c<\/p>\n<p>Va\u017eno je ono \u0161to pi\u0161ete: \u201eOne poput Ganimeda bile su sposobne samo za unutra\u0161nji dijalog, za monolog, poput likova Pet Barker, \u017eena koje su Grci pretvorili u seksualne robinje tokom Trojanskog rata.\u201c<\/p>\n<p>To je veli\u010danstvena knjiga, Barkerova, trilogija. Prvi deo, koji je najbolji, zove se \u201eC\u0301utanje \u017eena\u201c. Briseida je bila Trojanka, Ahilova robinja, koju je kidnapovao Agamemnon. Ona ne govori, jer robovi ne mogu da govore, a svi je siluju. Ona pri\u010da samo sama sa sobom. Znamo da se ove \u017eene stalno pitaju: Za\u0161to mi se ovo dogodilo? \u0160ta sam uradila? Za\u0161to sam iza\u0161la tog dana? Za\u0161to sam nosila tu stvar?, pitanja koja \u017eene postavljaju, koja dru\u0161tvo postavlja, jer imamo osec\u0301aj osu\u0111ivanja: ne\u0161to \u0161to vam se dogodilo, zaslu\u017eili ste. Ali to nije slu\u010daj.<\/p>\n<p>Me\u0111u \u017eenama koje smo intervjuisali, jedna je imala 13 godina. Iza\u0161la je da tra\u017ei hranu za svog jednogodi\u0161njeg brata, iza\u0161la je da kupi mleko, sa idejom da je dete i da je nec\u0301e dirati. Me\u0111utim, kidnapovali su je. Nije ni\u0161ta uradila. Nije nosila provokativnu haljinu. To je zato \u0161to ljudi uvek govore \u017eenama da su nekako krive za ono \u0161to im se dogodilo. Pa, to nije slu\u010daj.<\/p>\n<p>Pozivate se na Ervinga Gofmana re\u010dima: \u017drtve uvek obra\u0111uju informacije da bi odlu\u010dile da li c\u0301e rec\u0301i, i ako da, kome, kada, kako, gde.<\/p>\n<p>To je potpuno ta\u010dno. Ljudi ne razumeju \u0161ta je seksualno nasilje. Seksualno nasilje nad mu\u0161karcima je tako\u0111e \u0161iroko rasprostranjeno i ovo nasilje treba prepoznati u \u0161irem smislu. Na primer, u jednom selu, svi mu\u0161karci su bili primorani da ple\u0161u goli pred \u017eenama, pred celim selom. A onda su ih odveli, nestali, mo\u017eda ih ubili. Ovo je seksualno nasilje, poni\u017eavanje, javno poni\u017eavanje, otkrivanje intimnih delova tela pred drugima jeste i Me\u0111unarodni krivi\u010dni sud ga je prepoznao kao seksualno nasilje. Ljudi ne razmi\u0161ljaju mnogo o tome, ali seksualno nasilje je veoma rasprostranjeno. To je na\u010din da se ljudi ponize i da se ponize kolektivno: to ste vi Albanci, silovatelji, va\u0161e \u017eene su ma\u0161ine za razmno\u017eavanje, one samo ra\u0111aju, zaslu\u017eujete ono \u0161to vam radimo. Prezir je ne\u0161to \u0161to \u017eene ne zaboravljaju. Mogu zaboraviti i druge stvari. Onesvestile su se kada su napadnute, izgubile su svest, ali pamte re\u010di&#8230;<\/p>\n<p>Moram da se setim prve \u017eene koja je javno progovorila, Vasfije Krasnic\u0301i-Gudman. Imala je 16 godina kada je silovana, i \u0160ihrete Tahiri-Sulejmani. Ove dve \u017eene su progovorile. Nijedna od njih ne \u017eivi na Kosovu. Vasfija se vrac\u0301a na Kosovo. Porodica ju je veoma podr\u017eala. Njen brat je najbolji zagovornik pre\u017eivelih. Dakle, porodica je veoma va\u017ena i dru\u0161tvo mora da razume \u0161ta to zna\u010di za pojedince i za samo dru\u0161tvo. Dru\u0161tvu je te\u0161ko da to prihvati, jer se, u stvari, to desilo njemu, kao dru\u0161tvu.<\/p>\n<p>Ove \u017eene imaju izuzetnu snagu, zbog \u010dega smo knjigu nazvali \u201eNajja\u010da karika\u201c, najja\u010da karika u ljudskom lancu. Postoji izreka Prima Levija, pre\u017eivelog Holokausta: Svako od nas ima veliku unutra\u0161nju snagu, koju prepoznajemo tek kada smo stavljeni na isku\u0161enje. I ove \u017eene su stavljene na isku\u0161enje. Ne \u017eelim da pri\u010dam o otpornosti, ta re\u010d mi ni\u0161ta ne zna\u010di. To je jednostavno snaga. One su jake. Pre\u017eivljavanje nakon onoga \u0161to im se dogodilo je manifestacija njihove unutra\u0161nje snage&#8230; Jedna od stvari koju naj\u010de\u0161c\u0301e govore je: \u0160ta c\u0301u da uradim, \u0161ta c\u0301u da uradim, \u0161to ne shvatam kao neznanje \u0161ta da radim. One znaju \u0161ta da rade, jednostavno nemaju alternativu. Uvek prona\u0111u na\u010din da se odupru.<\/p>\n<p>Prihvataju svoju sudbinu&#8230;<\/p>\n<p>Mnoge od njih poku\u0161avaju samoubistvo i uvek pre\u017eive. Ne \u017eelim da se \u0161alim na ovu temu, ali je pomalo sme\u0161no, u smislu da na Kosovu nemate privatnost kod kuc\u0301e. Uvek je neko u sobi. Dakle, ne mo\u017eete \u010dak ni da se ubijete, jer neko u\u0111e i zaustavi vas&#8230; Oni ne vide buduc\u0301nost za sebe. \u017dive u ovoj ve\u010dnoj sada\u0161njosti gde se bore da pre\u017eive. Ali su ponosni na svoju decu. Oni koji imaju decu, mnogi od njih imaju decu, ponosni su na uspeh svoje dece. Ponosni su na vezu koju imaju sa svojim c\u0301erkama koje ih razumeju i brinu o njima. To su najpozitivnije pri\u010de.<\/p>\n<p>U knjizi postoji jo\u0161 jedna pri\u010da, o \u017eeni koja se suo\u010dila sa Milo\u0161evic\u0301em u Hagu.<\/p>\n<p>Teuta. Postoje dva svedoka. Teuta je divna. Druga svedo\u010di o svojoj sestri, koja je bila jedna od osam \u017eena koje su silovane i ubijene u C\u0301irezu i ba\u010dene u bunar. Veoma tu\u017ena pri\u010da. Da, Teuta mu se suo\u010dila i pokazuje izuzetnu hrabrost kada on poku\u0161ava da porekne \u0161ta im se dogodilo. Ona poku\u0161ava da ka\u017ee da su vojnici zaista \u0161titili civile od OVK i NATO-a. I uvek ka\u017ee, ne, ne, niste to radili. Vi ste nas pratili. I prona\u0161la je hrabrost. Ponovo mislim na Prima Levina. U nama postoji izuzetna snaga, koju razumete samo kada se suo\u010dite sa odre\u0111enom situacijom, a Teuta tome svedo\u010di.<\/p>\n<p>\u0160ta mo\u017eete rec\u0301i o ulozi umetnosti u prepoznavanju ovih pri\u010da? Na primer, 2015. godine, Alketa Mripa je stvorila instalaciju sa haljinama.<\/p>\n<p>\u201eMislim na tebe\u201c.<\/p>\n<p>Mo\u017eda je u isto vreme reditelj Isa C\u0301osja tako\u0111e napravio\u2026<\/p>\n<p>\u201eTri prozora i ve\u0161anje\u201c.<\/p>\n<p>Lendita Zec\u0301iraj je napravila \u201eAginu kuc\u0301u\u201c&#8230; Da li postoji uloga umetnosti u podizanju svesti o ovoj temi?<\/p>\n<p>Veoma je va\u017eno i filmovi su imali ovu va\u017enu te\u017einu. \u017delim da pomenem \u201eZgjoin\u201c, iako se ne bavi seksualnim nasiljem, bavi se krugom, \u017eene se u po\u010detku protive onome \u0161to Farija radi.<\/p>\n<p>Mislim da je \u201eMislec\u0301i na tebe\u201c imao vec\u0301i uticaj jer je to bila jednomese\u010dna kampanja za prikupljanje haljina i ljudi, kojih je bilo na hiljade, morali su da urade neki \u010din, da doniraju haljinu. 5.000 haljina je napravljeno tamo na fudbalskom terenu. To nije bio samo na\u010din da se poka\u017ee u\u010de\u0161c\u0301e. Radila sam na organizaciji ovog doga\u0111aja, na podr\u0161ci Alketi i na medijskoj kampanji. Dakle, svaki dan na radiju, televiziji, raspravljalo se o pitanju seksualnog nasilja. To se prvi put dogodilo za 17 godina. Kada je predsednica, Ahtifete Jahjaga, dodelila prvu haljinu, \u0161to je emitovano na televiziji, tada je kampanja po\u010dela. Ovo je imalo veoma va\u017enu simboli\u010dku vrednost, jer je pitanje kona\u010dno iza\u0161lo na videlo.<\/p>\n<p>Napisali ste i objavili \u201eBitka na Kosovu, 1389. \u2013 Albanski ep\u201c koju je objavio \u201eTauris\u201c 2006. godine, \u201eDuga zima 1945. \u2013 Tivari\u201c, koju je objavio \u201eToronto Universiti Pres\u201c pre dve godine&#8230;<\/p>\n<p>\u201eJugoslavija se sru\u0161ila u Trep\u010di\u201c, tako\u0111e objavljeno na italijanskom jeziku. Tu je i \u201eSlu\u010daj Kosova. Prelazak na nezavisnost\u201c, moja prva knjiga.<\/p>\n<p>Pi\u0161em samo o Kosovu, to je jedino \u0161to znam (smeh). Kosovo je za mene dom. Moje poreklo je iz Abruca, tamo sam ro\u0111en. Nalazi se izme\u0111u planina, sa druge strane Jadrana i imamo mnogo toga zajedni\u010dkog u na\u010dinu na koji \u017eivimo. Kosovo sam smatrao novim domom i zbog rata, \u010dinilo mi se da je Kosovo test za mene. Uvek sam se pitao: \u0161ta bih uradio da se to meni desi; \u0161ta bih uradio da me otpuste sa posla; Ako ne bih mogla da idem u \u0161kolu, u bolnicu ili ako bi me napadnuli, \u0161ta bih uradila? \u0160ta bih uradila ako bi mi uskratili moj nacionalni identitet, moj jezik, moguc\u0301nost da govorim svojim jezikom. Dakle, to je bio sna\u017ean test. Kosovo me je intelektualno zainteresovalo kao istra\u017eiva\u010da, kao ljudsko bic\u0301e i kao prijatelja, imam mnogo prijatelja koji me vole i ja volim njih. Dakle, Kosovo mi je dalo vi\u0161e nego \u0161to sam ja njemu dala.<\/p>\n<p>Hvala vama i Garentini!<\/p>\n<p>Hvala vam \u0161to ste mi pru\u017eili priliku da govorim o ovoj knjizi!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"<p>Dve decenije nakon zavr\u0161etka rata na Kosovu, kosovsko dru\u0161tvo nije bilo svesno zlo\u010dina seksualnog nasilja i pre\u017eivelih, ili bolje re\u010deno, znali su, ali nisu progovorili da ka\u017eu da u ovom trenutku nismo kao Bosna, gde se de\u0161avalo sistematsko silovanje. Znali su, ali su \u017eeleli da se odvoje od sec\u0301anja, rana, bola. Zato su Ana Di [&hellip;]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":14850,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":true,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[4,8],"tags":[],"class_list":["post-14848","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-region","category-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14848","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=14848"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14848\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":14851,"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/14848\/revisions\/14851"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/14850"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=14848"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=14848"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=14848"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}