Albanija je pro\u0161la kroz dugo istorijsko putovanje, od antike i osmanskog perioda, preko stvaranja albanske dr\u017eave, dva svetska rata, komunisti\u010dkog re\u017eima i uspostavljanja demokratije. Ovo putovanje pratile su velike politi\u010dke, dru\u0161tvene i ekonomske promene, do orijentacije zemlje ka Zapadu i evroatlantskim integracijama.<\/p>\n
Izve\u0161taj \u201eBritanike\u201c donosi rezime istorije Albanije, od Ilirije i rimskog perioda do politi\u010dkih de\u0161avanja 21. veka.<\/p>\n
Albanija u antici i ilirski period<\/p>\n
U odeljku o anti\u010dkoj istoriji, \u201eBritanika\u201c ka\u017ee da su Iliri naseljavali ogromnu teritoriju, koja se protezala od Istarskog poluostrva do severne Gr\u010dke i do reke Morave.<\/p>\n
Ilirsko kraljevstvo sa sedi\u0161tem na teritoriji dana\u0161njeg Skadra ostalo je va\u017ean faktor sve do njegovog uni\u0161tenja od strane rimskih vojski 168. godine pre nove ere.<\/p>\n
Dirahijum i rimski period<\/p>\n
Tokom rimskog perioda, Dirahijum, dana\u0161nji Dra\u010d, bio je va\u017ena ta\u010dka na putu Via Egnatia, koji je povezivao Jadran sa Makedonijom, Solunom i dalje sa Trakijom.<\/p>\n
Britanika tako\u0111e napominje da Albanci, izolovani iza svojih planinskih venaca, nisu bili mnogo pogo\u0111eni dvema glavnim granama hri\u0161c\u0301anstva na Balkanu u ranom periodu.<\/p>\n
Albanija pod Osmanskim carstvom<\/p>\n
Tokom osmanskog osvajanja Balkana, Albanci pod vo\u0111stvom Skenderbega su dugo zadr\u017eavali osmanski napredak, posebno tokom godina 1443\u20131468.<\/p>\n
Britanika tako\u0111e pominje da su Albanija i Bosna bile me\u0111u mestima gde su mnogi plemic\u0301i pre\u0161li na islam i zadr\u017eali svoje zemlje.<\/p>\n
Krajem 18. veka, jedna od najistaknutijih lokalnih li\u010dnosti koje su kontrolisale teritorije na Balkanu bio je Ali-pa\u0161a Tepelena, sa sedi\u0161tem u Janini.<\/p>\n
Albanska nezavisnost<\/p>\n
Obja\u0161njavajuc\u0301i stvaranje nacionalnih dr\u017eava na Balkanu, \u201eBritanika\u201c nagla\u0161ava da albanska nezavisnost ne bi bila moguc\u0301a bez slabljenja osmanske moc\u0301i u Evropi, nakon Prvog balkanskog rata 1912\u20131913.<\/p>\n
Tokom stvaranja albanske dr\u017eave 1913. godine, nove granice su u nekim slu\u010dajevima odvajale sela od letnjih pa\u0161njaka i prekidale stare veze sa verskim mestima, crkvama i manastirima.<\/p>\n
Albanija tokom Prvog svetskog rata<\/p>\n
\u201eBritanika\u201c pi\u0161e da je Albanija bila nemoc\u0301na da izbegne podelu svoje teritorije od strane zarac\u0301enih strana tokom Prvog svetskog rata.<\/p>\n
Albanija u me\u0111uratnom periodu<\/p>\n
Posle Prvog svetskog rata, Albanija je bila me\u0111u najmanje razvijenim i najsiroma\u0161nijim dr\u017eavama koje su iza\u0161le iz osmanske vlasti.<\/p>\n
Za razliku od nekih drugih balkanskih zemalja, Albanija je postigla manju unutra\u0161nju stabilnost do sredine 1920-ih.<\/p>\n
\u201eBritanika\u201c tako\u0111e napominje da su veliki zemljoposednici imali veliki uticaj na albansku politiku nakon Prvog svetskog rata i da vojska u Albaniji nije imala veliku ulogu u politi\u010dkoj moc\u0301i.<\/p>\n
Albanija i Drugi svetski rat<\/p>\n
Godine 1939, Italija je izvr\u0161ila invaziju na Albaniju bez otpora velikih sila.<\/p>\n
Tokom Drugog svetskog rata, Albanija je bila me\u0111u balkanskim zemljama gde se otpor osvaja\u010dima razvijao na slo\u017een na\u010din.<\/p>\n
Britanika izdvaja Albaniju, zajedno sa Jugoslavijom, kao mesta gde su pokreti otpora bili posebno slo\u017eeni.<\/p>\n
Nakon zavr\u0161etka rata i uspostavljanja sovjetskog uticaja na Balkanu, Albanija nije pomenuta u sporazumu iz 1944. izme\u0111u Velike Britanije i Sovjetskog Saveza o podeli zona uticaja u regionu.<\/p>\n
Ovo je pomoglo uspostavljanju komunisti\u010dke vlasti koja c\u0301e dominirati Albanijom narednih decenija.<\/p>\n
Pad komunizma u Albaniji<\/p>\n
Nakon smrti Envera Hod\u017ee 1985. godine, njegov naslednik, Ramiz Alija, poku\u0161ao je da o\u010duva komunisti\u010dki sistem, dok je preduzimao postepene reforme kako bi o\u017eiveo ekonomiju.<\/p>\n
Dozvolio je izvesna strana ulaganja u Albaniju i pro\u0161irio diplomatske odnose sa Zapadom.<\/p>\n
Nakon pada komunizma u Isto\u010dnoj Evropi 1989. godine, razli\u010diti segmenti albanskog dru\u0161tva po\u010deli su da se protive vladi.<\/p>\n
Najnezadovoljniji su bili intelektualci, radnici i mladi ljudi, koji su godinama bili u izolaciji i ograni\u010denjima.<\/p>\n
Kao odgovor na pritisak, Ramiz Alija je Albancima odobrio pravo putovanja u inostranstvo, ograni\u010dio ovla\u0161c\u0301enja Sigurimija, vratio verske slobode i preduzeo nekoliko ekonomskih mera orijentisanih ka slobodnom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n
U decembru 1990. godine odobrio je stvaranje nezavisnih politi\u010dkih partija, signalizirajuc\u0301i kraj politi\u010dkog monopola komunista.<\/p>\n
Apsolutna kontrola dr\u017eave nad albanskim dru\u0161tvom po\u010dela je da slabi.<\/p>\n
Ekonomska, socijalna i politi\u010dka nestabilnost dovela je do pada nekoliko vlada.<\/p>\n
U martu 1992. godine, antikomunisti\u010dka opozicija, predvo\u0111ena Demokratskom strankom, ubedljivo je pobedila na izborima.<\/p>\n
Ramiz Alija je podneo ostavku na mesto predsednika, a nasledio ga je Sali Beri\u0161a, prvi demokratski lider Albanije od Fana Nolija.<\/p>\n
Demokratska Albanija<\/p>\n
Demokratske reforme omoguc\u0301ile su Albaniji da se pridru\u017ei Konferenciji o bezbednosti i saradnji u Evropi, sada poznatoj kao OEBS, \u010dime je formalno okon\u010dana izolacija zemlje.<\/p>\n
Napori za stvaranje slobodne tr\u017ei\u0161ne ekonomije izazvali su velike dru\u0161tvene i ekonomske te\u0161koc\u0301e, ali su istovremeno otvorili put Albaniji da dobije zna\u010dajnu pomoc\u0301 od razvijenih zemalja.<\/p>\n
Albanija je po\u010dela da uskla\u0111uje svoju politiku i institucije sa onima Zapada.<\/p>\n
Kriza 1997. godine<\/p>\n
Godine 1997, albanska ekonomija je do\u017eivela kolaps nakon \u0161to su mnogi Albanci izgubili svoju u\u0161te\u0111evinu u piramidalnim investicionim \u0161emama.<\/p>\n
Mirovne trupe Ujedinjenih nacija poslate su u Albaniju da pomognu u obnavljanju reda nakon nemira.<\/p>\n
Kasnije te godine, Socijalisti\u010dka partija Albanije je ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima.<\/p>\n
Albanija i rat na Kosovu<\/p>\n
Godine 1999, oko 450.000 etni\u010dkih Albanaca je potra\u017eilo uto\u010di\u0161te u Albaniji zbog rata na Kosovu.<\/p>\n
Albanija i de\u0161avanja u Severnoj Makedoniji<\/p>\n
Godine 2001, etni\u010dke tenzije u regionu su tako\u0111e uticale na odnose Albanije sa tada\u0161njom Makedonijom, gde je veliki deo albanskog stanovni\u0161tva pokrenuo oru\u017eani ustanak.<\/p>\n
Tenzije su se smirile do 2003. godine, a Albanija, Severna Makedonija i Hrvatska su se slo\u017eile da sara\u0111uju u borbi protiv organizovanog kriminala.<\/p>\n
Albanija ka NATO-u<\/p>\n
Nakon parlamentarnih izbora 2005. godine, vlast se vratila Demokratskoj stranci, a biv\u0161i predsednik Sali Beri\u0161a postao je premijer.<\/p>\n
Njegova vlada je preduzela ekonomske i dru\u0161tvene promene sa ciljem pribli\u017eavanja Albanije Evropskoj uniji i NATO-u.<\/p>\n
Me\u0111u preduzetim merama bili su napori za smanjenje kriminala i borbu protiv korupcije i trgovine drogom.<\/p>\n
Godine 2008, Albanija je dobila zvani\u010dan poziv da se pridru\u017ei NATO-u.<\/p>\n
Dana 1. aprila 2009. godine, Albanija je zvani\u010dno postala \u010dlan Alijanse.<\/p>\n
Izbori 2009. i politi\u010dka kriza<\/p>\n
Na parlamentarnim izborima u junu 2009. godine, demokrate su tesno pobedile socijaliste.<\/p>\n
Socijalisti su zahtevali ponovno prebrojavanje glasova, a neki me\u0111unarodni posmatra\u010di su prijavili izborne nepravilnosti.<\/p>\n
Opozicija je bojkotovala parlament i organizovala proteste protiv Beri\u0161ine vlade.<\/p>\n
U januaru 2011. godine, protest ispred kancelarije premijera eskalirao je u nasilje, a \u010detvorica demonstranata su ubijena od strane snaga bezbednosti.<\/p>\n
Nastavak sukoba izme\u0111u vlade i opozicije ometao je napore Albanije da dobije status kandidata za \u010dlanstvo u EU.<\/p>\n
Istovremeno, albanska ekonomija se suo\u010dila sa pote\u0161koc\u0301ama, dok je du\u017eni\u010dka kriza evrozone tako\u0111e uticala na trgovinu, izvoz i doznake iz zemalja poput Italije i Gr\u010dke.<\/p>\n
Izbori 2013. i Edi Rama<\/p>\n
Kampanja za op\u0161te izbore u junu 2013. bila je uglavnom mirna, ali je obele\u017eena ozbiljnim incidentom na dan izbora, u kojem je povre\u0111en demokratski kandidat, a ubijen pristalica socijalista.<\/p>\n
Izbori su doneli veliku promenu u albanskoj politici.<\/p>\n
Socijalisti, predvo\u0111eni biv\u0161im gradona\u010delnikom Tirane Edijem Ramom, osvojili su zna\u010dajnu vec\u0301inu mesta u parlamentu.<\/p>\n
Sali Beri\u0161a, koji je bio klju\u010dna figura u albanskoj politici od pada komunizma, priznao je poraz.<\/p>\n
Godine 2014, Albanija je dobila status kandidata za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji.<\/p>\n
Me\u0111utim, napredak ka punopravnom \u010dlanstvu zavisio je od sprovo\u0111enja zna\u010dajnih politi\u010dkih i ekonomskih reformi.<\/p>\n
Na lokalnim izborima u junu 2015. godine, koalicija koju je predvodila Socijalisti\u010dka partija Edija Rame osvojila je 46 od 61 op\u0161tine.<\/p>\n
Britanika ovo opisuje kao prekretnicu u postkomunisti\u010dkoj istoriji Albanije, napominjuc\u0301i da su izbori uglavnom bili bez nepravilnosti i nasilja koje je pratilo prethodne izbore.<\/p>\n
Albanija u istoriji Balkana<\/p>\n
Britanika uklju\u010duje Albaniju me\u0111u balkanske zemlje.<\/p>\n
U svojoj definiciji Zapadnog Balkana, navodi Albaniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Severnu Makedoniju i Srbiju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Albanija je pro\u0161la kroz dugo istorijsko putovanje, od antike i osmanskog perioda, preko stvaranja albanske dr\u017eave, dva svetska rata, komunisti\u010dkog re\u017eima i uspostavljanja demokratije. Ovo putovanje pratile su velike politi\u010dke, dru\u0161tvene i ekonomske promene, do orijentacije zemlje ka Zapadu i evroatlantskim integracijama. Izve\u0161taj \u201eBritanike\u201c donosi rezime istorije Albanije, od Ilirije i rimskog perioda do politi\u010dkih […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":18602,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7,8],"tags":[],"class_list":["post-18601","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turizam","category-vesti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18601","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=18601"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18601\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":18603,"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/18601\/revisions\/18603"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/18602"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=18601"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=18601"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/rtsh.al\/rti\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=18601"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}