Godinama su zajednice na jugu Albanije doživljavale spor razvoj i egzodus stanovnika, posebno mladih ljudi, koji su tražili bolje mogućnosti negde drugde – čak i dok je zemlja brzo postala atraktivna turistička destinacija, piše Odeljenje Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju (WorldBankECA).

Kristijan Kondi, menadžer restorana Zonja Đene u Beratu, seća se da je „pre 10 godina, kada sam bio dete, u ovoj uličici bilo samo dve ili tri prodavnice. Posle 18 časova sve je bilo tiho, svetla su bila ugašena i nikoga nije bilo tamo, ali sve se promenilo.“

Opštine su počele da iskorišćavaju bogati istorijski i prirodni potencijal regiona: gradove koji su na listi svetske baštine UNESKO-a, drevne tvrđave, arhitekturu iz osmanskog doba, slikovitu obalu i još mnogo toga.

Kroz Projekat integrisanog urbanog i turističkog razvoja (IUTDP), Svetska banka je, u partnerstvu sa Vladom Albanije, pomogla u obnovi istorijskih spomenika, poboljšanju njihove okolne infrastrukture i proširenju turističkih usluga.

Ove investicije su donele nove ekonomske mogućnosti i radna mesta zajednicama Berata, Đirokastre, Permeta i Sarande i njihovim okolnim područjima.

Turistički bum pokreće lokalni razvoj i stvaranje radnih mesta.

IUTDP se fokusirao na obnovu 12 ključnih turističkih lokacija, kao što su Ćafa e Pazari, šetalište u Sarandi i tvrđave Berata, Borša, Đirokastre i Kanine, čineći ih pristupačnijim posetiocima.

Skoro 200.000 kvadratnih metara javnih prostora je poboljšano.

Ovo je uključivalo restauraciju kaldrmisanih ulica, asfaltiranje puteva, rehabilitaciju trgova, postavljanje signalizacije, trotoara, osvetljenja, novih staza, klupa, rampi i turističkih informativnih punktova.

Turizam već doživljava ogroman rast.

Prema podacima INSTAT-a, Albanija je zabeležila povećanje dolazaka turista od 82% u 2024. godini u poređenju sa 2019. godinom.

U južnoj Albaniji, brojke su još impresivnije: Berat je registrovao skoro četiri puta više turista, dok je Đirokastra registrovala šest puta više u istom periodu.

Ovo povećanje broja turista, takođe vođeno investicijama javnog sektora, donosi nove investicije iz privatnog sektora.

Lokalno preduzetništvo cveta

Porodice pretvaraju istorijske kuće u pansione, stvaraju kulinarska i kulturna iskustva i ulažu u novu infrastrukturu, kao što su planinarske i biciklističke staze, električni autobusi, čamci, a uskoro i ziplajnovi.

Ove investicije podstiču razvoj avanturističkog turizma i aktivnosti na otvorenom.

Od početka implementacije PIUTD-a, broj preduzeća vezanih za turizam u oblastima koje projekat podržava više se nego udvostručio.

Ovaj rastući ekosistem privatnih inicijativa proširuje turističku sezonu širom južne Albanije, diverzifikujući izvore prihoda za stanovnike i transformišući obnovljena mesta kulturne baštine u živahna ekonomska središta.

„Ranije smo imali turiste samo u julu i avgustu. Sada je turizam u Sarandi tokom cele godine“, kaže Rudina Ličaj, turistička operaterka u gradu.

Mogućnosti vraćaju stanovnike iz migracije

Mogućnosti stvorene razvojem turizma nasleđa u južnoj Albaniji i privatne investicije koje su proistekle iz toga takođe su pomogle da se preokrene pad stanovništva regiona.

Ovo područje postaje magnet za Albance koji su napustili zemlju i sada se vraćaju u svoje gradove da investiraju, donesu nove ideje i izgrade svoje živote.

Kristi Magljara, koja se vratila u Sarandu nakon 15 godina života u Nemačkoj i Austriji, sada upravlja turističkim poslom svoje porodice.

„Primetila sam brzi rast turizma u Albaniji. Mislila sam da je pravi trenutak da se vratim kući, razvijem porodični posao i donesem nove poslovne ideje.
Nikada nisam zamišljala da ću se vratiti u Đirokastru. Ali, sa svim investicijama uloženim u grad, kako u infrastrukturu, tako i u svaki drugi aspekt života, odlučila sam da se vratim i uložim svu svoju ušteđevinu u sektor ugostiteljstva, upravo u kuću u kojoj sam odrastala“, kaže Hajdar Čeribaši, menadžer hotela Akvedukt In u Đirokastri.

Model održivog razvoja

U svojoj suštini, PIUTD ima za cilj očuvanje prirodne i kulturne vrednosti Albanije, uz istovremeno podsticanje ekonomskog rasta.

Od restauracije zamka Đirokastra do investicija u javnu infrastrukturu, ekoturizam i usluge za posetioce, održivost je deo svakog napora projekta.

Opštine su stekle dragoceno iskustvo i veštine, stvarajući posebne jedinice za turizam sa ciljem garantovanja dugoročnog razvoja sektora i njegovog pozitivnog uticaja.

„Nismo samo izgradili puteve, trgove i fasade. Stvorili smo model razvoja koji vrednuje prirodu, kulturu i zajednicu“, naglašava Ervin Čeca, vršilac dužnosti gradonačelnika opštine Berat.