Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, izjavila je da su izmene kosovskog Zakona o specijalizovanim komorama u suprotnosti sa osnovnim obavezama zemlje prema EU i da su neprihvatljive. Govoreći uoči sastanka ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu 12. oktobra, Kos je kritikovala promenu pravnih pravila dok su sudski postupci još uvek u toku.

„Želim da bude jasno da su izmene kosovskog Zakona o specijalizovanim komorama u suprotnosti sa osnovnim obavezama Kosova prema EU. Ovo je neprihvatljivo“, rekla je Kos.

Prema njenim rečima, promena pravila tokom sudskog postupka u suprotnosti je sa međunarodnim standardima vladavine prava. „Moja poruka je veoma jednostavna. Evropsko proširenje ide napred. Ako zemlje kandidati naprave korake unazad, nisu na pravom putu i ​​neće moći da postanu članice EU“, rekla je ona.

Kosova izjava dolazi nakon što je kosovska skupština prošle nedelje usvojila amandmane na zakon kojim se reguliše funkcionisanje Specijalizovanih komora u Hagu, poznatih kao Specijalni sud. Amandmane je predložila Demokratska partija Kosova, samo pet dana nakon presude od 16. septembra, kada su Specijalizovana veća osudila bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija i još trojicu bivših vođa Oslobodilačke vojske Kosova – Kadrija Veselija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Selimija – na ukupno 81 godinu zatvora za ratne zločine. Njih četvorica su se tokom celog suđenja izjasnila da nisu krivi.

Zakonski amandmani imaju za cilj da ograniče nadležnost Specijalizovanih veća, sužavajući vremenski period i kategorije krivičnih dela koja mogu da obrađuju. Oni, između ostalog, predviđaju smanjenje maksimalne zatvorske kazne na 15 godina, mogućnost žalbe Vrhovnom sudu Kosova i izdržavanje kazni na Kosovu.

EU poziva na poštovanje nezavisnosti Specijalizovanih veća

Saopštenje Kosa je najnovije upozorenje EU u vezi sa zakonskim promenama. Evropska služba za spoljne poslove je 8. oktobra izjavila da su amandmani na Zakon o Specijalizovanim većima u suprotnosti sa međunarodnim obavezama Kosova prema EU. Kao odgovor, EU je naglasila da su Specijalizovana veća nezavisna sudska institucija, osnovana odlukama Skupštine Kosova 2014. i 2015. godine, i da se njihov mandat i nezavisnost moraju u potpunosti poštovati.

EU je pozvala Kosovo da poštuje svoje međunarodne obaveze, garantuje nezavisnost suda, pravdu za žrtve i njihove porodice iz svih zajednica, kao i zaštitu i bezbednost svedoka. Slične zabrinutosti izrazila je i nemačka ambasada u Prištini, naglašavajući da se nezavisnost Specijalizovanih veća ne može potkopavati. PDK je, s druge strane, odbacio procenu EU. Poslanik te stranke, Perparim Gruda, rekao je da promene ne krše nijednu međunarodnu obavezu Kosova.

Prema PDK-u, cilj nije zatvaranje suda, već ograničavanje njegovog mandata u skladu sa svrhom zbog koje je osnovan. Premijer Aljbin Kurti je, u međuvremenu, opisao promene kao hitne i nedovoljno analizirane, iako ih je njegov pokret Samoopredeljenje podržao tokom razmatranja u Skupštini. Specijalizovana veća su deo pravosudnog sistema Kosova, ali rade u Hagu sa međunarodnim sudijama i tužiocima. Osnovana su radi rešavanja navoda o zločinima počinjenim tokom i nakon rata na Kosovu 1998-1999. godine. Osnova za njihovo osnivanje je takođe povezana sa međunarodnim sporazumima Kosova sa EU, uključujući razmenu pisama iz 2014. godine, koja je predviđala konsultacije o zakonskim promenama koje bi mogle uticati na mandat suda.

Još jedna prepreka u odnosima Kosova i EU

Protivljenje EU izmenama Zakona o Specijalnom sudu dodaje još jednu tačku neslaganja u odnosima između Brisela i Prištine, u vreme kada Kosovo još nije dobilo status zemlje kandidata za članstvo u bloku. Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u decembru 2022. godine, ali ostaje jedina zemlja na Zapadnom Balkanu bez statusa kandidata. Njegov napredak ka EU zavisi, između ostalog, od reformi u vladavini prava, funkcionisanja demokratskih institucija i normalizacije odnosa sa Srbijom. U svom poslednjem izveštaju o proširenju, Evropska komisija je naglasila da je približavanje EU uslovljeno napretkom u demokratiji, vladavini prava i poštovanju osnovnih prava. Takođe je ponovila važnost normalizacije odnosa sa Srbijom za evropsku perspektivu Kosova. Put Kosova ka članstvu je takođe komplikovan činjenicom da pet zemalja članica EU – Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar – i dalje ne priznaju njegovu nezavisnost.