Sastanak Upravnog odbora PISA programa počeo je u Tirani, sa predstavnicima 91 zemlje. Naša zemlja je prvi put domaćin važnog događaja o prioritetima i razvoju međunarodnog ocenjivanja učenika tokom tri dana, sa sastancima, panelima i okruglim stolovima između predstavnika zemalja. PISA je međunarodna studija, koju organizuje OECD, a koja meri veštine petnaestogodišnjaka širom sveta u čitanju, nauci i matematici.

Ministarka prosvete Mirela Kumbaro pozdravila je ceremoniju otvaranja, kojoj je prisustvovao i direktor OECD-a za obrazovanje i veštine, Andreas Šlajher.

„Upravo su mladi ljudi ti koji nas danas okupljaju da razgovaramo o budućnosti obrazovanja i novim izazovima koje donosi svet u kome se sve menja izuzetnom brzinom. Tehnologija, a posebno veštačka inteligencija, menjaju način na koji živimo, učimo, radimo i međusobno komuniciramo. Novi pristupi koje pokušavamo da izgradimo kroz analize koje sprovodi PISA program ne moraju samo da se nose sa današnjim bržim od disanja svetom, već i da nam pomognu da pripremimo decu ne samo za svet koji poznajemo, već i za ono što ne znamo, a što nam deca pokazuju svojim sposobnostima. Ali što se svet oko nas više menja, to važnije postaju neke osnovne veštine: čitanje, matematičko razmišljanje, naučno rezonovanje, radoznalost i sposobnost da se ne odustane kada se suočimo sa problemom. Upravo tu leži značaj PISA programa jer nam pomaže da razumemo ne samo šta učenici znaju, već i kako koriste znanje u realnim situacijama, kako rasuđuju, kako traže rešenja i koliko su spremni da se suoče sa izazovima koji ih očekuju van školskih zidova, koji postaju sve tanji i transparentniji“, rekao je ministar.

U svom govoru tokom ceremonije, ministarka Kumbaro je naglasila važnost kvalitetnog obrazovanja u izgradnji veština izražavanja ideja i pronalaženja rešenja kroz dijalog, osvrćući se i na nedavne događaje u glavnom gradu.

„Tirana, kao i mnoge evropske prestonice, prolazi kroz teške dane sa tenzijama i sukobima u javnom prostoru, gde je linija između društvene savesti i adrenalina gomile tanja od dlake. Stoga, moramo da koristimo sve alate da bismo razumeli šta treba da promenimo u našem pristupu, čak i u našoj obrazovnoj birokratiji, koja se kreće mnogo sporije od adrenalina učenika. Ali jedan princip nas sve ujedinjuje. Deca i mladi moraju imati prostor da izraze svoje mišljenje, da postavljaju pitanja, da zahtevaju promene i da se ne slažu. Ali njihova bezbednost, blagostanje i pravo na učenje moraju uvek ostati u centru naše odgovornosti. Istina je negde u sredini. Dobro obrazovanje takođe gradi sposobnost slušanja drugih, poštovanja različitih mišljenja, rasprave, poštovanja različitih mišljenja i pronalaženja rešenja kroz dijalog. To su veštine koje se ne mere sve ocenom kao na ispitu, ali koje su neophodne za zajednički život.“ i za demokratsko društvo.

Saradnja između škole, porodice, nastavnika, institucija i samih mladih ljudi je jednako važna kao i svaka reforma ili investicija. Upravo tu leži najveća vrednost PISA testa: On nam daje priliku da vidimo dalje od utisaka, da analiziramo podatke i da razumemo šta treba da promenimo“, bile su reči ministarke.

Dalje je pomenula rad na modernizaciji nastavnih planova i programa, module obuke za održivu upotrebu tehnologije i veštačke inteligencije od strane nastavnika i učenika, program „Nakon škole“, nacionalni pokret za čitanje 2.0 itd. kao inicijative koje promovišu kritičko rasuđivanje, kreativno razmišljanje i radoznalost za učenje više.

Albanija je zabeležila značajno poboljšanje rezultata međunarodnog PISA testa 2025 u poređenju sa 2022. godinom. Prema podacima OECD-a, na testu matematike Albanija je porasla za 65 poena, u nauci za 59 poena, a u čitanju za 50 poena.