Usvojeno je u žurbi i pod pritiskom, ali je predsednica Kosova, Justina Široka Pulja, vratila Zakon o Specijalizovanim komorama za Kosovo u Hagu, na zahtev same inicijatorke, Demokratske partije Kosova.

Predsedništvo je saopštilo da je Široka Pulja prihvatila zvanični predlog PDK-a da se zakon preispita, posebno odredbe koje se odnose na nadležnost i mandat Suda u Hagu, kao i „i da se u potpunosti garantuju ustavna prava lica kojima se sudi pred ovim komorama“.

U svom obrazloženju, prema saopštenju, Široka Pulja je ponovila svoj stav „protiv svakog pokušaja iskrivljavanja istorijske istine o Kosovu, dovođenja u pitanje oslobodilačkog karaktera rata ili izjednačavanja ljudi koji su se borili za slobodu i opstanak sa režimom koji ih je ugnjetavao“.

Predsedništvo je saopštilo da Široka Pulja nastavlja konsultacije sa državnim institucijama kako bi koordinirala međuinstitucionalne i diplomatske akcije za „dokumentovanje, zaštitu i potvrđivanje istorijske istine o Oslobodilačkom ratu Kosova i ulozi OVK, kao i za najbolju moguću zaštitu prava i interesa njenih lidera kojima se sudi u Specijalizovanim komorama“.

U četvrtak popodne, Demokratska partija Kosova je saopštila da je predsedniku podnela zahtev za vraćanje zakona, kako bi se kroz reviziju mogle dopuniti određene odredbe i ojačati pravna sigurnost zakona, „u interesu države i pune garancije ustavnih prava naših oslobodilaca kojima se sudi pred Specijalizovanim većima“.

„Revizija ima za cilj konačnu stručnu proveru i rešavanje elemenata koji mogu ometati njenu primenu. Zahtev je za vraćanje u Skupštinu, a ne u Vladu ili za početak rada od nule“, navodi se u saopštenju za javnost PDK.

Prema najvećoj opozicionoj stranci, revizija zakona trebalo bi da posluži njegovoj finalizaciji i stupanju na snagu, dok su stručnjaci pozvani da doprinesu ovom procesu.

PDK je saopštio da očekuje da će zakon ponovo biti usvojen za četiri nedelje.

Nakon predsednikove odluke, lider Demokratske lige Kosova, Ljumir Abdidžiku, čija stranka nije učestvovala u glasanju o amandmanima na zakon, rekao je da je zbog ove odluke njegova stranka označena kao „izdajnik“ i predstavljena kao „protivnik OVK“.

„Rat OVK je svetinja. Brani se radom i inteligencijom. Ne ovako“, napisao je.

Bivši kosovski premijer i sadašnji poslanik Alijanse Ramuš Haradinaj govorio je protiv vraćanja zakona u Skupštinu, nazivajući ga „velikom sramotom“ i „teškim udarcem“ za Kosovo.

Zakon, usvojen u prvom čitanju 5. oktobra i u konačnom čitanju uveče 6. oktobra, sastavila je i sponzorisala glavna opoziciona stranka, Demokratska partija Kosova, a podržala ga je i druga opoziciona stranka, Alijansa, dok su hiljade građana protestovale ispred zgrade Skupštine zahtevajući da se on usvoji.

Pokret Samoopredeljenja premijera Albina Kurtija ponudio je podršku zakonu, iako je vladajuća stranka kasnije izrazila skepticizam da će proizvesti očekivane efekte.

Zakon, koji je takođe bio povezan sa pitanjem izbora predsednika, izglasan je nakon što su građani danima protestovali protiv presude od 16. septembra četvorici bivših lidera Oslobodilačke vojske Kosova, koji su prvostepeno osuđeni za ratne zločine.

Demonstranti su zahtevali promenu zakona i veću podršku bivšem predsedniku Hašimu Tačiju, bivšim parlamentarcima Kadriju Veseljiju i Jakupu Krasnićiju, i bivšem poslaniku Redžepu Selimiju, koje je Specijalni sud proglasio krivim.

Šta predviđa zakon ?

Amandman na Zakon o specijalizovanim većima, usvojen 6. oktobra, ne predviđa ukidanje Specijalnog suda, koji se bavio nekoliko slučajeva ratnih zločina i ometanja pravde.

Međutim, predviđa izmene nekoliko ključnih pitanja funkcionisanja suda.

Jedna od glavnih izmena u odobrenom zakonu – koju je predsednik poništio – tiče se vrste krivičnih dela kojima se Specijalista može baviti.

Amandmani predviđaju povezivanje njihove nadležnosti sa navodima o trgovini organima iz izveštaja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz 2011. godine, koji je bio okidač za stvaranje mehanizma pravosuđa u Hagu.

Prema zakonu, Specijalista bi se bavio krivičnim delima direktno povezanim sa navodima o nezakonitom vađenju, uklanjanju i trgovini ljudskim organima, tkivima ili ćelijama.

Od nadležnosti do kazni: Šta sadrži Zakon o Specijalisti?

Ova nadležnost bi takođe obuhvatala ubistvo, mučenje i okrutno i nehumano postupanje u određenim mestima pritvora pomenutim u izveštaju, kada su direktno povezani sa navodnim operacijama vađenja organa.

To je zato što zakon ima za cilj da ukloni nadležnost Specijalnog suda za gonjenje drugih ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti ili političkog nasilja koji nemaju takvu direktnu vezu.

Još jedna važna promena se odnosi i na vremenski period. Prema prvobitnom zakonu, Specijalni sud se bavio zločinima navodno počinjenim od januara 1998. do decembra 2000. godine.

Zakon koji je predložio PDK, a usvojen 6. oktobra, ograničava ovaj period na 1. jul 1999. do 31. decembra 2000. godine.

Izmene zakona takođe zahtevaju da se rešavaju samo zločini navodno počinjeni na teritoriji Kosova, a ne u severnoj Albaniji. Svi slučajevi koji nisu obuhvaćeni nadležnošću Specijalnog suda, sa izmenama zakona, trebalo bi da budu prebačeni na Kosovo.

Takođe predviđa prebacivanje slučajeva koji su u toku pred Vrhovnim sudom na Kosovo.

Amandmani takođe utiču na maksimalnu kaznu za osuđena lica, zahtevajući da ona bude do 15 godina zatvora.

Takođe, onima koje je osudio Specijalni sud, prema amandmanima usvojenim 6. oktobra, dozvoljeno je da budu podložni predsedničkom pomilovanju. Međutim, ovo drugo je u suprotnosti sa važećim zakonom o pomilovanju, koji isključuje pravo traženja predsedničkog pomilovanja za određena dela protiv međunarodnog prava, dok Krivični zakon Kosova u ovu kategoriju uključuje ratne zločine.

Zakonu se protivila evropska zajednica, koja je izrazila zabrinutost u vezi sa međunarodnim obavezama Kosova i nezavisnošću Specijalizovanih veća i Kancelarije specijalizovanog tužioca.

DPK je ranije tvrdio da usvajanje amandmana na zakon ne znači da se postojeće presude poništavaju ili da se osuđena lica puštaju na slobodu.

Specijalizovana veća su osnovana na osnovu ustavnog amandmana, posebnog zakona i međunarodnih obaveza Kosova. Pravni stručnjaci su ranije upozoravali da bi promene koje utiču na njihov mandat mogle da pokrenu ustavna pitanja i probleme u vezi sa međunarodnim obavezama zemlje.

Specijalizovana veća su rekla da nisu konsultovana o inicijativi. U međuvremenu, predsednica Specijalnog suda, Ekaterina Trendafilova, izjavila je da sud ima mandat utvrđen na osnovu razmene pisama, Ustava Kosova i Zakona o specijalizovanim većima.

Ona je putem video poruke tvrdila da Specijalni sud garantuje nezavisne i nepristrasne procese u službi, kako je rekla, pravde. Ova njena izjava naišla je na kritike na Kosovu.