Proces proširenja Evropske unije doživljava jedan od najdinamičnijih perioda poslednje decenije, prema izjavama komesarke za proširenje Marte Kos u intervjuu za Dojče vele (DW). Prema njenim rečima, trenutni tempo pregovora nije viđen otkako se Hrvatska pridružila EU 2013. godine, dok se očekuje da će jesen ove godine biti presudna za napredak zemalja kandidata.

U tom kontekstu, komesarka Kos je izdvojila Albaniju kao jednu od ključnih zemalja koje predvode proces evropskih integracija, zajedno sa drugim zemljama poput Ukrajine i Moldavije.

„Albanija veoma dobro napreduje, dok se za Moldaviju i Ukrajinu nadamo da ćemo otvoriti sva grupna poglavlja u toku ove godine. To su zemlje koje predvode proces i mislim da nismo videli takvu dinamiku otkako se Hrvatska pridružila Evropskoj uniji“, rekla je Marta Kos.

Stalan napredak Albanije pozicionira zemlju na čelu institucionalnih reformi u regionu, potvrđujući političku volju da se ispune kriterijumi koje zahteva Brisel.

Postepena integracija, veće prisustvo EU pre punopravnog članstva

Deo glavnih diskusija u okviru Berlinskog procesa je najnoviji dokument Evropske komisije, koji uvodi koncept „postepene ubrzane integracije“. Ovaj pristup ima za cilj da zemljama kandidatima ponudi praktične koristi i pristup određenim oblastima EU pre nego što u potpunosti zaključe pregovore.

Objašnjavajući geopolitički značaj ovog koraka, Kos je naglasio da metodologija zasnovana na zaslugama zahteva vreme, ali trenutne okolnosti zahtevaju brže korake kako bi se garantovala evropska bezbednost i stabilnost.

„Ovo nije zamena za članstvo. To je jednostavno način da, pošto proces zasnovan na zaslugama zahteva vreme, zemlja kandidat koja ispunjava kriterijume za integraciju u određenim oblastima može imati koristi od delimične integracije čak i pre nego što postane punopravni član“, objasnio je komesar.

Među konkretnim koristima za koje se očekuje da će direktno uticati na građane Albanije i regiona su ukidanje naknada za roming sa zemljama EU, kao i uključivanje u Jedinstveni evropski platni prostor (SEPA). Kroz takozvani „pretpristupni pregled“, EK ima za cilj da identifikuje druge oblasti u kojima se zemlje kandidati mogu ranije integrisati.

Učinak drugih zemalja Zapadnog Balkana

Dok Albanija beleži visoke stope progresivizma, situacija u drugim zemljama regiona pokazuje drugačije specifičnosti. Crna Gora je u završnoj fazi pregovora. Zbog svog napretka, princip postepene integracije biće manje važan, jer zemlja teži punopravnom članstvu. Prema rečima komesara, ako se proces nastavi po planu, Crna Gora bi mogla postati članica EU 2028. godine.

Od Srbije se očekuje da pokaže posvećenost evropskim vrednostima, vladavini prava i nezavisnosti pravosuđa. Predstojeći izbori se vide kao katalizator za pravac koji će zemlja zauzeti, što bi trebalo da pokaže konkretne rezultate.

U Bosni i Hercegovini, sledeći koraci zavise od usvajanja dva ključna zakona i imenovanja glavnog pregovarača za početak procesa postizborne evaluacije.

Komesar Kos je podvukao da je prvih devet meseci ove godine obeležilo najveći broj otvorenih i zatvorenih poglavlja u poslednjih 25 godina.